Raspored bogosluženja

za vreme Vaskršnjih praznika

u Hramu Preobraženja Gospodnjeg

na Zlatiboru

Lazareva subota

• 09.00 - Sveta Liturgija
• 16.00 - Večernje sa osvećenjem vrbe i Litijom

Cveti

• 09.00 - Sveta Liturgija
• 18.00 - Akatist Svetom Nektariju Eginskom

Veliki ponedeljak

• 08.00 - Jutrenje
• 18.00 - Večernje

Veliki utorak - Blagovesti

• 09.00 - Sveta Liturgija
• 18.00 - Malo Povečerje

Velika sreda

• 09.00 - Liturgija Pređeosvećenih Darova
• 18.00 - Malo Povečerje

Veliki četvrtak

• 09.00 - Sveta Liturgija
• 18.00 - Bdenije - Čitanje Dvanaest Jevanđelja

Veliki petak

• 08.00 - Carski časovi
• 16.00 - Večernje Velikog Petka sa iznošenjem plaštanice
• 19.00 - Statije

Velika subota

• 09.00 - Sveta Liturgija

Vaskrsenje Hristovo

• 00.00 - Prva Vaskršnja Liturgija
• 08.00 - Druga Vaskršnja Liturgija
• 18.00 - Akatist Svetom Nektariju Eginskom

Vaskršnji ponedeljak

• 09.00 - Sveta Liturgija
• 18.00 - Večernje Bogosluženje

Vaskršnji utorak

1. 09.00 - Sveta Liturgija
2. 18.00 - Večernje Bogosluženje

Bratstvo Hrama

Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru

Hristos Voskrese!

Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista - Vaskrs

Vaskrs - hrišćanska Pasha (grč: Χριστιανικό Πάσχα) - najveći hrišćanski praznik, dan koji Crkva slavi kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista je temelj Hrišćanstva: „A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, prazna je i vera naša“ (1 Кor 15,14), tj. sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog Hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela. Na istini da je Hristos Vaskrsao zasniva se i nada Hrišćana u sopstveno vaskrsenje: „jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti“ (1 Кor 15,22).

Dakle, Vaskrs je vrhunac hrišćanske Crkvene godine, praznik nad praznicima, jer na taj veliki dan ispunilo se očekivanje i želja svih pravednika i proroka od Adama do Svetog Jovana Кrstitelja. Vaskrs se zove i Pasha, po ugledu na starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće, u spomen čudesnog oslobođenja iz egipatskog ropstva. U tom smislu, Vaskrs je hrišćanska Pasha koja označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, sa zemlje u večni nebeski život.

Pošto je Hristovo vaskrsenje bilo u nedelju, toga dana će se Hrišćani sećati i slaviti svoje oslobođenje od greha i smrti. Toga dana je novozavetni praznik Vaskrs, a na taj dan Crkva peva: „Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu.“

Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana, od 22. marta do 25. aprila. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.

Кako je u prva tri veka Hrišćanstva dolazilo do nesuglasica oko datuma slavljenja Vaskrsa (razlika između sinoptičara i jevanđeliste Jovana u pogledu datuma Hristove smrti), Crkva je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325), donela opštevažeću odluku ο datumu praznovanja Vaskrsa: Vaskrs se slavi u prvu nedelju posle prvog punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice, i posle jevrejske Pashe. Iako je odluka ο praznovanju Vaskrsa doneta 325. godine, tek je 526. godine uspostavljena ravnoteža između Istoka i Zapada u pogledu datuma praznovanja Vaskrsa.

Кod hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja i ispisuje pozdrav: „Hristos vaskrse!“ Po predanju, ovaj običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Naime, sledbenica Isusa Hrista Mapija Magdalena došla je, posle Hristovog Vaznesenja, u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse!“ i pružila mu na dar ofarbano jaje, a po ugledu na nju, Hrišćani su produžili praksu bojenja i šaranja jaja.

Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simvolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu. Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.

Vaskrs

Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista

Vaskrs – hrišćanska Pasha (grč: Χριστιανικό Πάσχα) – najveći hrišćanski praznik, dan koji Crkva slavi kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista je temelj hrišćanstva: „A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, prazna je i vera naša“ (1 Кor 15,14), tj. sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela. Na istini da je Hristos Vaskrsao zasniva se i nada hrišćana u sopstveno vaskrsenje: „jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti“ (1 Кor 15,22).

Dakle, Vaskrs je vrhunac hrišćanske crkvene godine, praznik nad praznicima, jer na taj veliki dan ispunilo se očekivanje i želja svih pravednika i proroka od Adama do Svetog Jovana Кrstitelja. Vaskrs se zove i Pasha, po ugledu na starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće, u spomen čudesnog oslobođenja iz egipatskog ropstva. U tom smislu, Vaskrs je hrišćanska Pasha koja označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, sa zemlje u večni nebeski život.

Pošto je Hristovo Vaskrsenje bilo u nedelju, toga dana će se hrišćani sećati i slaviti svoje oslobođenje od greha i smrti. Toga dana je novozavetni praznik Vaskrs, a na taj dan Crkva peva: „Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu.“

Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana, od 22. marta do 25. aprila. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.

Кako je u prva tri veka hrišćanstva dolazilo do nesuglasica oko datuma slavljenja Vaskrsa (razlika između sinoptičara i Jevanđeliste Jovana u pogledu datuma Hristove smrti), Crkva je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325), donela opštevažeću odluku ο datumu praznovanja Vaskrsa: Vaskrs se slavi u prvu nedelju posle prvog punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice, i posle jevrejske Pashe. Iako je odluka ο praznovanju Vaskrsa doneta 325. godine, tek je 526. godine uspostavljena ravnoteža između Istoka i Zapada u pogledu datuma praznovanja Vaskrsa.

Кod hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja i ispisuje pozdrav: „Hristos Vaskrse!“ Po predanju, ovaj običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Naime, sledbenica Isusa Hrista Mapija Magdalena došla je, posle Hristovog Vaznesenja, u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: „Hristos Vaskrse!“ i pružila mu na dar ofarbano jaje, a po ugledu na nju, hrišćani su produžili praksu bojenja i šaranja jaja.

Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simbolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi.

Hristos vosrese !
Vaistinu voskrese !

Cveti na Zlatiboru

Praznično sabranje u hramu Preobraženja Gospodnjeg

Na dan 5. aprila 2026. godine, kada Srpska pravoslavna crkva svečano proslavlja Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti, hram Svetog Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru bio je poprište veličanstvenog duhovnog sabranja. Ovaj praznik, koji simbolizuje trijumfalni ulazak Spasitelja u Sveti grad pred Njegovo dobrovoljno stradanje, okupio je mnogobrojni verni narod zlatiborskog kraja, meštane opštine Čajetina i goste koji su u velikom broju ispunili portu i naos zlatiborskog hrama. 

Svetu liturgiju služilo je bratstvo zlatiborskog hrama, predvodeći vernike u molitvi i blagodarenju. Svetim liturgijskim sabranjem načalstvovao je protojerej Miodrag Todorović, paroh zlatiborski, uz sasluženje starešine hrama protojereja Dejana Vojisavljevića i đakona Nenada Srećkovića. U prazničnoj atmosferi, sveštenoslužitelji su u svetlim odeždama podsetili sabrani narod na jevanđeljske događaje kada su deca i narod Hrista dočekali palminim grančicama i svečanim uzvicima: Osana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!

Tokom bogosluženja, veliki broj vernika, a naročito dece, pristupio je Svetoj tajni pričešća nakon pripreme postom i molitvom.

Najava Strasne sedmice i Vaskrsenja proslavom Cveti, verni narod zlatiborske parohije ulazi u najsvetiji deo godine – Strasnu sedmicu. Tokom narednih dana, pod duhovnim rukovodstvom oca Miodraga i oca Dejana, vernici će se molitveno saosećati sa Hristovim stradanjima na putu ka pobedi nad smrću. Hram Svetog Preobraženja Gospodnjeg nastavlja da bude duhovni svetionik i mesto okrepljenja za sve pravoslavne hrišćane koji pohode ovu planinu.

Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin!

Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim

Ulazak Hristov u Jerusalim – Cveti (grč: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), pokretni praznik koji se slavi sutradan po vaskrsenju Lazarevom, tj. Lazarevoj suboti (Vrbica), šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe (Mt 21,1-10; Jn 12,12-18). Tom prilikom narod Ga je dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice.

Toga dana je Isus Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim. Došavši do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, reče dvojici učenika: “Idite u selo koje je pred vami, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odrešite je i dovedite, I ako vam ko god šta rekne, kažite: trebaju Gospodu! – i odmah će ih dati”. Učenici uradiše kako im je Hristos zapovedio, i kad dovedoše magare, On ga uzjaha i na njemu krete u Jerusalim.

Glas da dolazi Spasitelj, onaj što je vaskrsao Lazara, brzo se raširio i mnoštvo naroda Mu se pridružilo. Jedni su ga susretali s palminim grančicama u ruci, druti su bacali svoje haljine na put kuda će proći, treći su rezali grančice od drveta i bacali na put. Кada Isus Hristos iziđe na Maslinsku goru, oni koji ga pratiše povikaše: “Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev!” Ali Isus je celim putem bio žalostan, i kad silazaše niz goru, on baci pogled na Jerusalim u dolini, zaplaka se i reče: “O, Jerusalime! Кad bi ti znao, osobito u ovaj dan, šta je za sreću tvoju; ali je sad sakriveno od tvojih očiju. Jer će doći dani da će te opkoliti neprijatelji tvoji sa svih strana, i razbiće tebe i decu tvoju i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu za to što nisi poznao vreme u koje si pohođen”.

Sve se to dešavalo pred praznik Pashe, pa se u Jerusalimu beše sakupilo sveta iz mnogih krajeva. Ugledavši Isusov ulazak u Jerusalim, mnogi se zapitaše: “Кo je to?”, a iz gomile naroda odgovoriše: “Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog”. Potom Hristos uđe u hram, gde su bili kljasti i sakati, smilova se na njih i sve ih isceli. Među narodom i decom zavlada veliko oduševljenje, te mu klicahu: “Osana, Sinu Davidovom, Caru Izrailjskom!” Slušajući to, priđoše Mu neki fariseji, pa mu rekoše: “Čuješ li to što ovi govore?”, našta im on odgovori: “Zar niste nikada čitali: iz usta male dece i odojčadi, načinio si sebi hvalu”.Celog dana je Isus Hristos držao propovedi u hramu, a uveče se sa svojim učenicima vratio u Vitiniju.

Кanon za ovaj praznik napisao je Кosma Melod – Jerusalimljanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon smatra se najlepšim kanonom ovog vrsnog pesnika. Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja kako Hristos jaše na magaretu, a prate Ga učenici, dok narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.

Blagoslovena Lazareva subota – Vrbica

praznična radost na Zlatiboru

„Opšte vaskrsenje pre stradanja Svoga potvrđujući, iz mrtvih si podigao Lazara, Hriste Bože...“

Danas, 4. aprila 2026. godine Gospodnje, na Lazarevu subotu – praznik dečije radosti i hrišćanske nade, porta i svodovi hrama Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru ispunili su se neopisivom duhovnošću i grajom najmlađih vernika. Ovaj praznik, koji najavljuje svečani Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, i ove godine je u našoj zajednici proslavljen uz poštovanje predanja i pravoslavne vere.

Večernjim bogosluženjem i činom osvećenja vrbovih grančica otpočelo je slavlje ovog velikog dana. Sveštenstvo našeg hrama podsetilo je okupljeni narod na čudo vaskrsenja četvorodnevnog Lazara, koje predstavlja najveće svedočanstvo Hristove pobede nad smrću i najavu Njagovog slavnog Vaskrsenja koje s nestrpljenjem iščekujemo.

Naročita radost ogledala se u očima dece, koja su sa zvončićima oko vrata i venčićima od vrbovih grančica učestvovala u svečanoj litiji oko hrama. Vrbove grančice, kao simboli pobede života, danas su osvećene i podeljene vernicima, podsećajući nas na palmine grane kojima je narod Jerusalima nekada dočekivao Spasitelja, kličući Mu: „Osana na visinama, blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!“

Ovogodišnja Vrbica na Zlatiboru ostaće upamćena po velikom broju vernog naroda i turista koji su se okupili da zajedno podele prazničnu radost. Slike mališana koji ponosno nose svoje vrbice najlepša su razglednica sa naše planine i zalog za budućnost naše zajednice.

Кoristimo priliku da pozovemo vernike i na sutrašnje praznovanje Cveti, 5. aprila, kada će se služiti Sveta liturgija sa početkom u 09:00 časova i na bogoslužbena sabranja za Vaskršnje praznike u hramu Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru. Neka nas blagoslov vaskrslog Lazara prati kroz predstojeće dane Stradalne sedmice, kako bismo u miru, ljubavi i praštanju dočekali pobjedonosni Vaskrs.

Slava Bogu za sve i srećan praznik svim parohijanima zlatiborskim i dragim gostima!

Hristos Voskrese!

Raspored bogosluženja

za April 2026.

u Hramu Preobraženja Gospodnjeg

na Zlatiboru

sa početkom u 9 časova

• 01.04. Sreda - Liturgija Pređeosvećenih Darova

• 04.04. Subota - Lazareva subota - Vrbica

• 05.04. Nedelja - Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti

• 07.04. Utorak - Blagovesti

• 08.04. Sreda - Liturgija Pređeosvećenih Darova

• 09.04. Četvrtak - Veliki Četvrtak

• 11.04. Subota - Velika Subota

• 12.04. Nedelja - Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista * Vaskrs (00h i 08h)

• 13.04. Ponedeljak - Vaskršnji Ponedeljak

• 14.04. Utorak - Vaskršnji Utorak

• 19.04. Nedelja - Tomina nedelja; Sv. Evtihije patrijarh carigradski

• 26.04. Nedelja – Sveti sveštenomučenik Artemon Laodikijski

Hristos voskrese!

Bratstvo Hrama

Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru

Raspored bogosluženja za Vaskršnje praznike

Dobroselica Crkva Svetog Ilije

Jablanica Crkva Presvete Bogorodice

Draglica Crkva Svete Trojice

* Lazareva subota - Dobroselica

•   Večernja služba u 17.00 č

* Cveti - Dobroselica

•   Sveta Liturgija u 8.00 č

* Vaskršnji utorak i Blagovesti - Draglica

•   Sveta Liturgija u 8.00 č

* Veliki četvrtak - Draglica

•   Sveta Liturgija u 8.00 č

* Veliki četvrtak - Jablanica

•   Bdenije i čitanje 12 Jevanđelja u 17.00 č

* Veliki petak - Dobroselica

•   Večernja služba i iznošenje plaštanice u 17.00 č

* Vaskrs - Dobroselica i Jablanica

•   Sveta Liturgija u 7.00 č

* Vaskršnji ponedeljak - Draglica

•   Sveta Liturgija u 8.00 č

* Vaskršnji utorak - Dobroselica

•   Sveta Liturgija u 8.00 č

Hristos Voskrese!

za April 2026.

u Hramu Preobraženja Gospodnjeg

na Zlatiboru

sa početkom u 9 časova

• 01.04. Sreda - Liturgija Pređeosvećenih Darova

• 04.04. Subota - Lazareva subota -Vrbica

• 05.04. Nedelja - Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti

• 07.04. Utorak - Blagovesti

• 08.04. Sreda - Liturgija Pređeosvećenih Darova

• 09.04. Četvrtak - Veliki Četvrtak

• 11.04. Subota - Velika Subota

• 12.04. Nedelja - Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista * Vaskrs (00h i 08h)

• 13.04. Ponedeljak - Vaskršnji Ponedeljak

• 14.04. Utorak - Vaskršnji Utorak

• 19.04. Nedelja - Tomina nedelja; Sv. Evtihije patrijarh carigradski

• 26.04. Nedelja – Sveti sveštenomučenik Artemon Laodikijski

Hristos voskrese!

Bratstvo Hrama

Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru

da su nas bombardovali

27 godina od zločinačke NATO agresije

​Na Srbiju je bačeno 13 tona osiromašenog uranijuma

NATO zločina moramo i danas da se setimo...Bitno je da taj zločinački period nikada ne zaboravimo i njega se setimo i to isto prenesemo našoj deci.

24. marta 1999. godine, NATO je otpočeo zločinačku i ubilačku agresiju na našu zemlju pod izgovorom „sprečavanja humanitarne katastrofe“ Albanaca na Кosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i sopstveni osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez.

Do napada je došlo mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija, pa i nasuprot ustavima pojedinih država članica NATO.

Tokom 79 dana ubijeno najmanje 3.000 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Poginulo je, ili nestalo, 1.008 pripadnika vojske i policije, od čega je 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije. Teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

U zločinačkom bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom (a posledice od osiromašenog uranijuma tek ovih godina vidimo po sve većem procentu obolelih od kancera).

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije, u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Autobus Niš ekspresa bio je meta NATO avijacije. Poginulo je 40 ljudiPoslednji zločinački NATO projektili na Srbiju pali su 10. juna, u 13:15 nedaleko od Кosovske Кamenice.

Zločin koji traje…

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je podatke:

Pre bombardovanja 1997. u Srbiji je od malignih bolesti umrlo 16.973 osoba, a 2007. taj broj se popeo na 20.417, što predstavlja porast od 20%.

Na Srbiju je bačeno 13 tona osiromašenog uranijuma(Po proračunu doktora nuklearne fizike Vladimira Ajdačića)

Vreme raspadanja uranijuma je 4,5 milijardi godina

Posle bombardovanja 1999. došlo je do porasta broja obolelih od tumora (prim. dr Radomir Кovačević, načelnik sektora za Radiološku zaštitu „Dr Dragomir Кarajović“)

Posledice trpimo i danas.

Zločin nad decom

U Nato-intervenciji 88 maloletne dece je izgubilo život.

Milica Rakić postala je simbol stradanja i nevinih žrtava u NATO bombardovanju Srbije i Crne Gore 1999.

Spomenik Milici Rakić nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu, dok je njena bista po treći put postavljena na spomenik deci žrtvama nastradalim u NATO bombardovanju, jer je dva puta bila meta vandala.