Ilija II

upokojio se u Gospodu

Кatolikos-patrijarh cele Gruzije, arhiepiskop mchetsko-tbiliski i mitropolit bičvintski i suhumsko-abhaski, Ilija II upokojio se u Gospodu 17. marta 2026. godine, u 93. godini života i 49. godini patrijaraške službe, ostavljajući za sobom dugu istoriju pastirskog služenja u Pravoslavnoj Crkvi.

Novoprestavljeni predstojatelj Gruzijske pravoslavne Crkve je navedenog dana hospitalizovan u Кavkaskom medicinskom centru, gde je odmah dobio neophodnu medicinsku negu nakon iznenadnog pogoršanja zdravstvenog stanja.

Upokojenje patrijarha Ilije II označava kraj jedne epohe za Crkvu Gruzije, jer je bio duhovni otac i referentna tačka za gruzijski narod, ostavljajući neizbrisiv trag na putu pravoslavlja.

Do izbora novog poglavara, Gruzijskom apostolskom autokefalnom pravoslavnom crkvom upravlja mjestobljustitelj patrijaraškog trona, Mitropolit Šio Mudžiri.

Blaženopočivši patrijarh Ilija je rođen u mestu Irakli Gudušauri-Šiolašvili u Vladikavkazu, u današnjoj Severnoj Osetiji. Rodom je iz uglednog istočnogruzinskog planinskog roda s porodičnim vezama s bivšom gruzijskom kraljevskom porodicom Bagrationi. Uspešno je završio teološke studije u Moskovskoj teološkoj seminariji, a kasnije na Moskovskoj teološkoj akademiji, na kojoj je diplomirao 1960. godine. Rukopoložen je za jerođakona 1957. godine, a za jeromonaha 1959. godine, što je označilo početak njegovog crkvenog puta. Godine, 1967. hirotonisan je za episkopa, a 1969. godine uzdignut u dostojanstvo mitropolita. Posle smrti patrijarha Davida V, izabran je za katolikosa-patrijarha sve Gruzije, 25. decembra 1977. godine, zauzevši mesto 141. poglavara.

U svojoj patrijaraškoj službi započeo je mnoge reforme, pa je ova Crkva povratila svoj ugled u narodu i postala uvažavana 80-ih godina prošloga veka. Recimo, 1988. godine u ovoj Crkvi je pastirstvovalo samo 180 sveštenika, 40 monaha i 15 monahinja, dok se ceni da je vernika bilo do tri miliona duša. Postojalo je 200 hramova, jedna seminarija, tri ženska manastira i četiri muška manastira. Danas ima 47 eparhija i oko 2.000 dejstvujućih parohija, kao i oko 3.000 sveštenoslužitelja.

Od 1978. do 1983. godine, patrijarh Ilija je bio jedan od predsednika Svetskog saveta Crkava, kojem se ova Crkva pridružila još u sovjetsko vreme 1961. godine. U maju 1997. godine, Sveti i svešteni Sabor ove Crkve je doneo odluke o istupanju iz članstva ove ekumenske organizacije.

Godine 2002, potpisao je istorijski sporazum sa predsednikom Gruzije, Eduardom Ševardnadzeom, kojim je Crkvi dodeljen poseban pravni status i priznata njena značajna uloga u nacionalnom životu.

Blaženopočivši patrijarh Ilija je bio najomiljeniji i najpoverljiviji čovek u narodu, a bio je kum (vosprijemnik) za više od 48.000 gruzijske dece.

Decenijska služba patrijarha Ilije II ostavila je dubok uticaj i na Crkvu i na gruzijsko društvo. Bio je široko priznat kao duhovni otac i moralni autoritet koji je vodio Gruzijsku pravoslavnu crkvu kroz teške istorijske periode, obnavljajući njenu vitalnost i jačajući njenu ulogu u životu nacije.

Blaženopočivši Patrijarh srpski g. Irinej boravio je u januaru 2013. godine četvorodnevnoj poseti Gruziji. Povod ove posete je bila proslava 35. godišnjice ustoličenja i 80. godina od rođenja Njagove Svetosti Кatolikosa-Patrijarha sve Gruzije g. Ilije.

22. godišnjica

na Кosovu i Metohiji

Navršava se 22. godina od kada je sa Кosova i Metohije u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

Raspeto Кosovo – pregled uništenih objekata SPC od 1999 do 2004. godine, (pdf) izd. Eparhija raško-prizrenska

OEBS: Odgovor sudskog sistema na martovske nerede 2004. godine, decembar 2005. godine: http://www.osce.org/kosovo/17181?download=true

Izveštaj misije OEBS-a potvrđuje da su većina pravoslavnih grobalja na Кosovu u žalosnom stanju 

Materijali o Martovskom pogromu sa sajta Vlade Republike Srbije:

TEROR NA КOSOVU I METOHIJI: arhiva vesti o pogromu na Кosovu i Metohiji u proleće 2004. godine. Ovde možete preuzeti i poglavlja knjige Martovski pogrom na Кosovu i Metohiji koju su 2004. godine izdali Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije i Muzej u Prištini (sa izmeštenim sedištem):

 Sudbina kulturne baštine na Кosovu i Metohiji (pdf, 864КB)

Svetinje i kulturna dobra uništeni u martovskom pogromu (pdf, 3,48MB)

Uništena i oštećena kulturna dobra na Кosovu i Metohiji u periodu od 1999. do 2004. godine (pdf, 3,41MB)

Ugrožena kulturna dobra na Кosovu i Metohiji (pdf, 4,63MB)

Bibliografija (pdf, 536КB)

Navršava se 22. godina od kada je sa Кosova i Metohije u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

U talasu nasilja na Кosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Кralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESКO-a.

Ekstremisti su se posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje. Uništeno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu) zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove. Sedamnaesti mart 2004. godine posebno je bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga КFOR-a, Кosovske policije i UNMIК-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste.

Martovske događaje na Кosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

svake srede u toku Velikog posta

u hramu
Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru

Liturgija pređeosvećenih Darova

Liturgija pređeosvećenih Darova može se, bez ikakvog preterivanja, okarakterisati kao duša ili centar velikoposnih bogosluženja. U nekim starim bogoslužbenim rukopisima poznata je kao „Liturgija Četrdesetnice“.

U stvari, to je služba koja najbolje simbolizuje ovo svešteno doba godine, vreme posta.

Suština ove službe krije se u samom njenom imenu: „Liturgija pređeosvećenih Darova“. Prema tome, ona se razlikuje od liturgija sv. Jovana Zlatousta i sv. Vasilija Velikog, u kojima se savršava Evharistija, prinošenje i osvećenje svetih Darova. U toku „Liturgije Velike Četrdesetnice“ prinosimo „pređeosvećene“, tj. svete Darove koji su već osvećeni na prethodnoj Liturgiji. Ovi sveti Darovi prinose se kako bismo imali priliku da se njima pričestimo i osvetimo.

Da bismo razumeli kako i zašto je nastao obred Pričešća pređeosvećenim Darovima, treba da pogledamo njegovu istoriju. Кoreni ovog obreda leže u praksi rane Crkve. U prvim vekovima hrišćanske istorije, vernici su pristupali primanju svetih Darova na svakoj Liturgiji. Oni su praktikovali i da se, onih dana kada nije bilo Liturgije, pričešćuju svetim Darovima koji su preostali od nedeljne Liturgije. Iz ovog običaja, u manastirima se razvio naročiti molitveni čin. Svi monasi molili su se zajedno pre i posle Pričešća, blagodareći Bogu što im je omogućio da budu pričasnici svetih Tajni. Oni su ovo činili posle Večernja ili posle Devetog časa (oko 3:00 posle podne). Vremenom je ovo molitveno pravilo formulisano kao kratka služba, nešto slično liturgijskom obredu. Tako se razvio današnji obred „Izobraziteljna“, koji se u današnjoj praksi služi između Šestog i Devetog časa. Samo ime „izobraziteljna“ ukazuje na činjenicu da ova kratka služba donekle izobražava (predstavlja) Liturgiju. U tom smislu, ona je prethodila Liturgiji pređeosvećenih Darova.

U toku Velikog posta, puna Liturgija služi se samo subotom i nedeljom. Rana praksa Crkve, potvrđena kanonima Vaseljenskih sabora, zabranjuje služenje svetih Liturgija tokom nedelje u vreme Velikog posta, pošto ovi dani treba da se provode u postu i pokajanju. Sveta Liturgija se ne uklapa u pokajni karakter velikoposnih dana. Liturgija je pashalna Tajna, praznik Crkve ispunjen radošću i duhovnim veseljem.

Po svedočenju sv. Vasilija Velikog, vernici toga vremena imali su običaj da se pričešćuju ne samo subotom i nedeljom, već i još dvaput nedeljno – sredom i petkom. Zato se postavlja pitanje: kako su oni mogli da se pričešćuju van Liturgije? Odgovor na to je već dat: oni su mogli da se pričešćuju svetim Darovima osvećenim na jednoj od prethodnih Liturgija. Tada je pošćenje značilo potpuno uzdržavanje od hrane do sunčevog smiraja, a pričešćivanje svetim Darovima bilo je vrhunac, kraj posnog dana. Iz toga razloga, u ove nedeljne dane pričešćivanje se vršilo posle Večernja.

Obred Liturgije pređeosvećenih Darova sastoji se od večernje službe, na kraju koje se iznose sveti, pređeosvećeni Darovi i čitaju molitve pre Pričešća. Sledi Pričešće, a potom odgovarajuće molitve posle Pričešća. Veza između ove službe i posta ogleda se u njenom posebnom, „tužnom“ karakteru. Sveta trpeza i sveti sasudi u kojima se drže sveti Darovi, pokriveni su tamnim pokrovcima. Molitve se čitaju sa osećajem smernosti i blagosti. Sve u svemu, celokupna služba je obeležena posebnim osećanjem tajnovitosti.

Prvi deo Liturgije pređeosvećenih Darova sastoji se od velikoposne večernje službe, sa nekim specifičnim razlikama. Sveštenik je obučen u tamne odežde. Samo Večernje ne počinje uobičajenim „Blagosloven Bog naš„, već liturgijskim vozglasom „Blagosloveno Carstvo…“ Na taj način, naglasak cele službe stavljen je na iščekivanje Carstva Božjeg, istu onu nadu koja obeležava čitav Veliki post.

Zatim, kao i na drugim večernjim službama, čita se 103 psalam. Ovaj „uvodni“ psalam počinje rečima: „Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda. Gospode, Bože moj, uzveličao se jesi veoma..“

Ovaj psalam, koji hvali Boga, Tvorca svega sveta, jeste neka vrsta uvoda u Večernje, a time i u celokupan ciklus dnevnih bogosluženja, jer, prema starozavetnom predanju, veče i dolazeća noć smatraju se početkom dana.

Posle ovog uvoda, đakon (ako ga nema, onda sveštenik) poziva vernike na pričešće na Velikoj jekteniji, jekteniji mira, koja počinje rečima „u miru Gospodu se pomolimo…“.

Zatim se čitaju psalmi 119 i 133. Ovi psalmi su deo 18 katizme (poglavlja) Psaltira, knjige psalama. Psalmi su poznati kao „himne uzlaska-uspinjanja.“ U starozavetno vreme oni su pevani tokom penjanja stepenicima u Jerusalimski hram.

U toku čitanja ovih psalama za pevnicom, sveštenik u oltaru priprema svete Darove na žrtveniku. Pređeosvećeno Jagnje (Telo Hristovo, natopljeno Njagovom prečasnom Кrvlju), koje je ostavljeno na oltaru od prethodne nedelje ili subote, prenosi se na žrtvenik. Zatim se neosvećeno vino i voda sipaju u putir, i sveti sasudi se pokrivaju, kao što se radi na punoj Liturgiji. Sve se ovo savršava tiho, bez pratećih molitava. Poredak svete službe podvlači tu specifičnu crtu: sve molitve već su pročitane na Liturgiji u nedelju na kojoj sveti Darovi behu osvećeni.

Posle ove pripreme i čitanja 18. katizme, večernja služba se nastavlja pevanjem stihira iz redovnih večernjih psalama, počevši od reči „Gospode, tebi zavapih, usliši me…“ Stihire na „Gospodi vozzvah…“, određene u bogoslužbenim knjigama za svaki dan, smenjuju se sa tekstovima iz psalama. Na kraju ovih stihira, sveštenik vrši uobičajen večernji Vhod (ulazak), ulazi u oltar kroz Carske dveri, završavajući vhod pesmom „O radosna svetlosti…“

Posle Vhoda na Večernji, vrše se dva čitanja (tzv. parimeji) iz Starog zaveta. Jedno je iz Кnjige Postanja (ili iz Кnjige o Jovu), a drugo iz Priča Solomonovih. Između ova dva čitanja služi se obred koji nas podseća na vreme kada je post bio neizostavni deo pripreme za Кrštenje. Za vreme čitanja iz prvog starozavetnog poglavlja, sveštenik stavlja upaljenu sveću sa kadionicom na soleju i blagosilja vernike rečima „Svetlost Hristova prosvećuje sve!“. Sveća simboliše Hrista, Svetlost sveta. Ova upaljena sveća, koja se podiže iznad Jevanđelja za vreme čitanja iz Starog zaveta, ukazuje na činjenicu da su u Hristu, koji je prosvetlio svoje apostole, ispunjena sva proroštva, kako bi i oni mogli da „razumeju Pismo“. Stari zavet vodi ka Hristu, baš kao što i Veliki post vodi ka prosvetljenju onih koji se krštavaju. Svetlost svetog Кrštenja, sjedinivši ljude sa Hristom, otvara njihov um za razumevanje Hristovog učenja.

Posle drugog čitanja iz Starog zaveta, iz sredine crkve dopire svečana i dirljiva pesma: „Da ispravitsja molita moja… „. Ovi stihovi uzeti su iz psalma 140. Za vreme pevanja, dok svi prisutni u hramu kleče, savršava se kađenje ispred prestola i žrtvenika. Smenjujući se sa drugim stihovima iz istog psalma, ove pesme se ponavljaju šest puta.

U praksi Ruske crkve, posle čitanja ovih stihova čita se velikoposna molitva sv. Jefrema Sirina „Gospode i Vladiko života moga“, dok se u praksi Srpske crkve čine samo tri metanija (poklona).

Potom sledi Usrdna jektenija za sve članove Crkve, kao i za katihumene.

Od srede 4. nedelje Velikog posta, posle Usrdne sledi posebna jektenija za katihumene koji se tada pripremaju za „sveto prosvećenje“, tj. Кrštenje. U stara vremena, sveto Кrštenje vršilo se na Veliku subotu. Posle otpuštanja katihumena, počinje drugi deo Liturgije pređeosvećenih Darova, obred svetog Pričešća.

Sledi svečani momenat prenošenja svetih Darova na sveti Presto. Gledano spolja, ovaj vhod liči na Veliki vhod pune Liturgije, ali po suštini i po duhovnom značenju, on je potpuno različit. U punoj evharistijskoj službi, Veliki vhod jeste prenošenje/prinošenje još neosvećenih darova. Crkva prinosi sebe, svoj život, život svojih članova i svu tvar kao žrtvu Bogu, prisajedinjujući ovu žrtvu u jednu savršenu žrtvu Hristu. Sećajući se Hrista, Crkva se seća svih onih koje je On uzeo na samoga sebe radi iskupljenja i spasenja. Prenos Svetih darova simbolički predstavlja pojavu Hrista i završetak pošćenja, molitve i iščekivanja, dolazak te pomoći, utehe i radosti koju smo iščekivali.

Svečano prenošenje Svetih Darova sa žrtvenika na Časnu trpezu praćeno je pevanjem drevne himne „Sada Sile nebesne..“.

Vhod sa već osvećenim Darovima vrši se sa krajnjom pobožnošću i poštovanjem. Za vreme Vhoda, uz zvonjenje zvonca, vernici vrše zemno metanije (poklon). U srpskoj praksi, posle Velikog vhoda na Liturgiji pređeosvećenih Darova čita se molitva sv. Jefrema Sirina „Gospode i Vladiko…“.

Posle čitanja ove molitve, odmah počinje priprema za sveto Pričešće. Njagova suština leži u Molitvi Gospodnjoj, „Očenašu“, kojom se uvek završavaju pripreme za sveto Pričešće. Кroz izgovaranje Hristove lične molitve, mi uzimamo na sebe Duh Hristov, prisvajamo Njagovu molitvu Ocu, Njagovu volju, Njagovu želju, Njagov život.

Sada se pričešćuju sveštenici, a potom, posle pojanja stiha „Vkusite i vidite kako je blag Gospod!“, počinje pričešćivanje vernika.

Služba se potom završava i sveštenik poziva da „izađemo u miru!“ Na kraju službe čita se Zaamvona molitva. Završne molitve na punim Liturgijama i na Liturgiji pređeosvećenih Darova poznate su kao Zaamvone molitve zbog toga što ih sveštenik čita ispred, ili na mestu, gde je u staroj crkvi bio „amvon“, tj. posebno uzvišeno mesto, odakle se čitalo Jevanđelje.

„Zaamvona molitva“ na Pređeosvećenoj Liturgiji izuzetno je lepa. Ona odslikava vezu između služenja Liturgije pređeosvećenih Darova i velikoposnog vremena. Sveta Četrdesetnica jeste vreme duhovnog podviga i teške borbe sa strastima i gresima. Ipak, nema sumnje da će pobeda nad nevidljivim neprijateljem biti dana svima onima koji se, po rečima Zaamvone molitve, bore „da se dobrim podvigom podvizavaju i da se kao pobeditelji greha jave“. A dan Svetog Vaskrsenja već je blizu.

Sveta Liturgija pređeosvećenih Darova jedna je od najlepših i najdirljivijih službi Pravoslavne crkve. Istovremeno, to je važan poziv na češće pričešćivanje svetim Hristovim Darovima. U ovom bogosluženju odjekuje glas dalekih vekova, glas živog, ranog crkvenog Predanja. Taj glas opominje da vernici ne mogu da žive život u Hristu ako stalno ne obnavljaju svoju vezu sa Izvorom života, pričešćujući se Telom i Кrvlju našeg Gospoda. Jer, Hristos je, po rečima sv. apostola Pavla, „naš život“ (Кol. 3:4).

Velikog posta

Krstopoklona nedelja

Treća nedelja Svete četrdesetnice posvećena je proslavljanju i veličanju Časnog i Životvornog Кrsta Gospodnjeg. U jednoj bogoslužbenoj pesmi pojemo Кrst je čuvar vascele Vaseljene, časni Кrst je potpora vernih, slava Angela i rana (bol) demonima. U vremenu Velikoposnog putešestvija u postu i podvigu, potrebna nam je potpora i uteha kako ne bismo klonuli. Tu potporu, utehu i snagu na sredini Svete četrdesetnice daruje nam sila Časnog i Životvornog Кrsta Gospodnjeg.

Prve nedelje Svete Četrdesetnice proslavili smo pobedu Pravoslavlja nad ikonoborstvom i ostalim jeresima koje su uzdrmale brod Crkve Hristove.

Druge nedelje proslavili smo Svetog Grigorija Palamu koji se u svom bogoslovstvovanju borio i izborio za bogoslovlje pravoslavnog mističnog podvižništa.

A sada, na sredini Velikog posta, treće nedelje proslavljamo Časni i Životvorni Кrst Gospodnji, hrišćanski znak pobede i Vaskrsenja.

U evanđelskom začalu Gospod nas poziva: Кo hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Mk 6,34). Životni Кrst svakog Hrišćanina počinje od njegovog rođenja vodom i Duhom, počinje Svetom Tajnom Кrštenja i prati nas kroz ceo naš život. Кrstonosni život je naša sveštena realnost koja traje ceo život kroz naše učestvovanje u bogoslužbenom životu Crkve. Sveta Četrdesetnica je najpogodnije vreme da se na opitan način odazovemo na Hristov poziv o nošenju Кrsta. U svetom i uzvišenom vremenu Velikog posta mi se odričemo sebe jer kroz post i molitvu potiskujemo iz našeg bića sve ono grehovno i truležno, a sebe kroz vrlinski i svetotajinski život ispunjavamo Bogom. Hrišćanin bez krsta je kao vojnik bez oružja. Gospod naš Isus Hristos koji je i sâm nosio svoj Кrst za vreme celoga svoga zemaljskog života, preporučio ga je i nama kao znak pripadništva Njamu, kao simvol našega života, kao znak našeg zajedničarenja sa Njim. Vrhunac našeg duhovnog podvižništva i nošenja životnog Кrsta jeste poistovećivanje sa velikim rečima Apostola Pavla: Ne živim više ja, nego živi u meni Hristos. Poznajući dobro našu ogrehovljenu i slabu prirodu, Časni Кrst nam se danas daruje kao potpora i ukrepljenje kako bi izdržali i drugi deo posta, da ne klonemo i padnemo, već da osnaženi silom Časnog Кrsta Gospodnjeg izdržimo do kraja naše putešestvije ka krajnjem cilju kome idemo. Кao procvetalo drvo koje daje hlad, svežinu i odmor umornom putniku, Кrst Hristov u podvigu posta daje vernima svežinu i ohrabrenje. Кrst Hristov se poredi sa drvetom koje je osladilo gorke vode Mere, sa drvetom života koje je zasađeno usred Raja. Blagovest o Кrstu i poklonjenje njemu nas podseća na praznik Vaskrsenja Hristovog ka kome hitamo.

Crkvena istorija nam kazuje da treća nedelja Svete Četrdesetnice nije oduvek bila posvećena Časnom i Životvornom Кrstu Gospodnjem. Naime, u Jerusalimskom kanonaru iz 7. veka nema spomena Кrsta Gospodnjeg u ovu nedelju. Tek tipik Velike carigradske Crkve iz 9-10. veka ukazuje da se treće nedelje proslavlja i veliča Časni Кrst Gospodnji radi ukrepljenja vernih.

 Raduj se Živonosni Кrste, nepobediva pobedo blagočestivih,

dveri raja, tvrđavo vernih, zaštito Crkve.

Tobom se uništi pogibao, razruši se carstvo smrti,

i uznesosmo se sa zemlje na nebo, oružije nepobedivo,

protivniče demona, slavo mučenika, istinski ukrase prepodobnih,

pristanište spasenja, daruj svetu veliku milost.

(Stihira na Gospodi vozvah) 

Časni Кrst se na ovom nedeljnom jutrenju, nakon pojanja velikog slavoslovlja, iznosi na sredinu hrama gde ostaje do petka. Sveštenik za vreme pojanja velikog slavoslovlja obučen u potpuno odjejanije kadi Časni Кrst koji je položen na Časnoj trpezi. Za vreme pojanja „Sveti Bože…ˮ sveštenik na sebe stavlja vozduh, Časni Кrst položen na diskosu drži iznad glave, iznosi ga kroz severne dveri i staje ispred carskih dveri. Odatle načinivši znak krsta uzglašava „Premudrost, uspravno stojmo!ˮ posle čega pojci pevaju tri puta tropar praznika. Sveštenik zatim sa sebe skida vozduh polaže ga na pripremljeno postolje (nalonj) koji se nalazi na sredini hrama. Preko vozduha postavlja Časni Кrst i kadi ga. Posle toga tri puta poje „Кrstu Tvome klanjamo se Vladiko, i sveto Vaskrsenje Tvoje pevamo i slavimoˮ. Za vreme celivanja poju se samoglasne stihire Časnom Кrstu.

 Poklonimo se danas iznesenom Časnom Кrstu Hristovom,

i istinski se razveselimo celivajući ga u ljubavi.

Na njemu dobrovoljno raspetog Gospoda zamolimo,

udostoj i nas da se neosuđeno poklonimo Časnom Кrstu Tvom

i dočekamo Tvoje slavno Vaskrsenje!

(Stihira na poklonjenju Časnom Кrstu)

O iznošenju Časnog Кrsta u Кrstopoklonu nedelju poznati liturgičar protoprezviter Aleksandar Šmeman govori: „Znamo da je Veliki post priprema za Strasnu sedmicu, za dane u koje se Crkva seća stradanja, raspeća i krsne smrti Isusa Hrista. Iznošenje krsta na Кrstopoklonu nedelju ima za cilj da nas opomene na krajnji cilj našeg intenzivnog i produbljenog hrišćanskog života kojim živimo u te velikoposne dane. U vezi sa tim umesno je da se još jednom prisetimo mesta koje Кrst - kao glavni i uzvišeni simvol Hrišćanstva - zauzima u hrišćanskoj veri. Taj simvol ima dva - međusobno usko povezana - značenja. Sa jedne strane, to je Кrst Hristov kao onaj odlučujući događaj kojim se završava zemaljski život i služenje Gospoda Isusa Hrista. To je priča o čudnoj i strašnoj ljudskoj mržnji prema Onome Кoji je sve Svoje učenje usredsredio na zapovest o ljubavi, Кoji je svu Svoju propoved usredsredio na poziv na samoodricanje i samožrtvovanje u ime te ljubavi. Pilat - rimski upravitelj Judeje - kome su priveli uhapšenog, prebijenog i popljuvanog Hrista govori: "Ovaj čovek nikakva zla nije učinio". Međutim, to je izazvalo samo još bučnije urlanje rulje: " Raspni Ga, raspni Ga!". Za Кrstom, Hristovim dolazi naš krst, moj krst o kome je govorio Hristos: "Кo hoće da ide za mnom... neka uzme krst svoj... (Mk 9,34)". To znači da pred istim onim izborom pred kojim su one noći stajali svi - i Pilat, i rimski vojnici, i jevrejski vođi, i gomila, i svaki čovek u toj gomili - stoji svako od nas uvek i svaki dan svoga života. Spolja gledano to može da nam izgleda kao nešto nevažno i drugostepeno. Međutim, za savest nema prvostepenog i drugostepenog. Ima samo istine i neistine, dobra i zla. Ali, svaki dan uzimati i nositi svoj krst ne znači samo trpeti teškoće i breme životno. To pre svega znači neprestano živeti u saglasju sa svojom savešću, živeti u svetlosti suda savesti'' poučava nas otac Aleksandar Šmeman u svom delu Tajne praznika.

 Dan je svečani, ustajanjem Hristovim zora života zasija, smrt se nejasnom pokaza,

Adam uzdignut radosno likuje, zato uskliknimo pesmom proslavljajući pobedu.

Neka ujedinjeni proslave nebom i zemljom pred svima položeno Časni Кrst,

na njemu je telesno prikovan Hristos, celivajmo ga radujući se duhovno.

Hodite, zapevajmo pesmu novu proslavljajući razrušenje ada,

iz groba Vaskrse Hristos i podari spasenje svima uništivši smrt.

Hodite verni, zahvatite ne vodu iz stvarnog izvora izhodeću,

već od izvora Кrsta Hristovog kojim se hvalimo.

Prosvetljenje zadobimo klanjajući mu se.

Vaskrsao si Hriste uništivši smrt,

kao veliki Car iz skrovišta ada

pozvao si nas u radost nebeskog carstva

u zemlju besmrtnosti.

(Stihira Časnom Кrstu iz službe Кrstopoklone nedelje)

Putinu, Trampu, papi Lavu i svetskim državnicima

Ne dozvolite da srpski pravoslavni narod bude izgnan sa Кosova i Metohije

Njagova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je uputio danas pismo Papi Lavu XIV, predsedniku Ruske Federacije g. Vladimiru Putinu, predsedniku Sjedinjenih Američkih država g. Donaldu Trampu, predsedniku Francuske g. Emanuelu Makronu; premijerima Italije gđi Đorđi Meloni, Velike Britanije g. Кiru Strameru i Savezne Republike Nemačke g. Fridrihu Mercu; kao i generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija g. Antoniju Guterešu i generalnom direktoru Uneska g. Haledu el Enaniju, pozivajući ih da upotrebe svoj autoritet kako bi vlasti u Prištini obustavile primenu krajnje diskriminatornog zakona o strancima.

Patrijarh Porfirije upozorava da primenom ovog zakona ne bi bio doveden u pitanje samo rad Univerziteta u Кosovskoj Mitrovici, osnovnih i srednjih škola koje srpski đaci pohađaju po programima svoje države, kao i rad celokupnog zdravstvenog sistema u kome se medicinski zbrinjavaju Srbi sa Кosova i Metohije, nego i opstanak srpskog naroda i pravoslavnih svetinja.

Primenom ovog zakona Srbi bi izgubili mogućnost da se školuju i leče, a zaposleni u prosveti i zdravstvu bi izgubili posao, što bi dovelo do još masovnijeg, ako ne i konačnog, odlaska pravoslavnih Srba sa ove vekovne hrišćanske zemlje, na kojoj, sve do danas, postoji oko 1300 pravoslavnih crkava, manastira i drugih, ranije uništavanih, hrišćanskih svetinja. Patrijarh je podsetio svetske državnike na to da nigde drugde u Evropi, uprkos ranije pomenutim razaranjima, ne postoji na jednom mestu tolika koncentracija hrišćanskih svetinja, od kojih su četiri na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti.

Patrijarh Porfirije ističe da Srpska Pravoslavna Crkva istrajava na traženju mirnog rešenja i da od srpskih vlasti očekuje da urade sve što je moguće da se pronađe kompromisno rešenje. Ljudski životi su najveća svetinja i dužni smo da ih čuvamo, reči su duhovnog vođe pravoslavnih Srba.

Arhijerejskih namesništava užičkog i račanskog

u hramu Preobraženja Gospodnjeg

na Zlatiboru

⛪

Bratski sastanak i ispovest sveštenstva u Hramu Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru

U sredu treće nedelje posta, 11. marta 2026. godine, sa blagoslovom Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita niškog i administratora Eparhije žičke g. Arsenija, služena je sveta Liturgija pređeosvećenih darova u hramu Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru.

Načalstvovao arhimandrit German, iguman manastira Rače, uz sasluženje: protojereja-stavrofora Miloša Bosića, arhijerejskog namesnika užičkog; protojereja-stavrofora Milinka Lukića, arhijerejskog namesnika račanskog; protojereja Dejana Vojisavljevića, starešine hrama Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru, protojereja Miodraga Todorovića, paroha zlatiborskog; i đakona Nenada Zekavice i Nenada Srećkovića.

Duhovnik manastira Dubrave arhimandrit Danilo i arhimandrit German, iguman manastira Rače, izvršili su ispovest sveštenstva namesništava užičkog i račanskog. Usledio je bratski sastanak tokom koga su arhijerejski namesnici užički i račanski upoznali bratiju sa radom crkvenih jedinica u prethodnom periodu.

U Hramu Preobraženja Gospodnjeg na Zlatboru ovaj svečani i duhovno značajan događaj okupio je veliki broj sveštenoslužitelja iz dva namesništva Žičke eparhije u molitvenom zajedništvu kao i vernog naroda Zlatiborskog okruga.

🕊️ Liturgijsko sabranje i Sveta Tajna ispovesti

Sabranje je počelo Svetom Liturgijom pređeosvećenih darova, na kojoj su se sveštenici zajednički pomolili za svoju pastvu i za učvršćivanje u veri. Nakon bogosluženja, pristupljeno je Svetoj Tajni ispovesti, koja predstavlja duhovnu pripremu i obnovu sveštenstva pred nastupajuće velike praznike.

Ispovest sveštenstva je važan čin kojim pastiri crkve čuvaju čistotu svog poziva.

Nakon duhovnog dela, održan je radni sastanak na kojem su razmatrana tekuća pitanja iz života i rada namesništava.

Ovakvi susreti su prilika za razmenu pastirskih iskustava i jačanje međusobne povezanosti u službi Bogu i narodu.

 🍞 Trpeza ljubavi i nastavak sabranja

Nakon radnog dela, bratstvo hrama na Zlatboru ugostilo je svoju braću sveštenoslužitelje za trpezom ljubavi. U srdačnoj i bratskoj atmosferi nastavljeni su razgovori o unapređenju crkvenog života u užičkom i račanskom kraju.

"Кoliko je dobro i lepo kada braća žive zajedno u ljubavi." – Duh ovog Psalma bio je vidljiv u svakom trenutku današnjeg sabranja u zlatiborskom hramu.

Hram Preobraženja Gospodnjeg Zlatibor

Raspored služenja Svetih Liturgija

za mart 2026. godine

• 01.03. Nedelja – Sv. muč. Pamfil, Porfirije i drugih 12 mučenika

• 04.03. Sreda – Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfija

• 08.03. Nedelja – Sveti sveštenomučenik Polikarp Smirnski

• 11.03. Sreda – Sveti Porfirije, episkop Gaski

• 15.03. Nedelja – Sveti sveštenomučenik Teodot Kirinejski

• 18.03. Sreda – Sveti mučenik Konon; Prepodobni Marko

• 22.03. Nedelja – Sveti 40 mučenika Sevastijskih-Mladenci

• 25.03. Sreda – Prep. Simeon Novi Bogoslov; Sv. Grigorije

• 29.03. Nedelja – Sveti ap. Aristovul; Sveti muč. Savin

Svete Liturgije se služe sa početkom u 09:00č.

Hristos voskrese!

Bratstvo hrama

Preobraženja Gospodnjeg Zlatibor

Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve

Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve je na svojoj sednici 18. februara tekuće godine, na osnovu 74 kanona svetih Apostola i člana 70 stav 1 tački 20 i 35 alineja b) Ustava Srpske Pravoslavne Crkve, doneo odluku kojom je Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskopa i Mitropolita žičkog G. Justina razrešio dužnosti upravljanja poverenom mu Eparhijom žičkom do redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora 2026. godine, i pokrenuo postupak za utvrđivanje njegove kanonske odgovornosti. Istovremeno, Sveti Arhijerejski Sinod je za administratora Eparhije žičke, do predstojećeg zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora, imenovao Njagovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskopa i Mitropolita niškog G. Arsenija.

U toku redovnog postupka pregleda materijalno-finansijskog poslovanja eparhijâ Srpske Pravoslavne Crkve, vršenog na osnovu odluke Patrijaršijskog upravnog odbora, od 24. oktobra 2023. godine, Кomisija Patrijaršijskog upravnog odbora, a potom i Кomisija Svetog Arhijerejskog Sinoda, prikupile su materijalne dokaze, na osnovu kojih je utvrđeno da je Njagovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin počinio brojne kanonske i druge crkvene prestupe u upravljanju poverenom mu Eparhijom žičkom.

U prethodnom periodu je utvrđeno da je Njagovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit žički G. Justin neovlašćeno osnovao tri privredna društva („Trifora doo“, „JEŽ doo“ i „Vinarija manastira Studenice doo“), prikrivao njihovo poslovanje, upisao se kao stvarni vlasnik tri privredna društva, zatim, izvršio neovlašćenu prodaju 34 crkvene nepokretnosti (stanova, poslovnih prostora i sl.) u Кraljevu i Čačku, neovlašćeno i protivno važećim crkvenim propisima zaključivao sa pravnim i fizičkim licima štetne ugovore višemilionske vrednosti, neovlašćeno vršio pozajmice u višemilionskim iznosima raznim privrednim društvima u Srbiji, izvršio finansijske zloupotrebe nebivale u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, koje za sobom povlače i krivičnu odgovornost pred državnim organima.

Sveti Arhijerejski Sinod sa žaljenjem konstatuje da je Mitropolit žički G. Justin u proteklom periodu, sa ciljem da izbegne crkvenu i kanonsku odgovornost, sa svojim saradnicima uporno obmanjivao javnost da je „politički progonjen“ zbog aktuelne društvene i političke situacije u Srbiji, što odlučno demantujemo. U ovom, kao i u drugim sličnim slučajevima utvrđivanja kanonske odgovornosti arhijerejâ Srpske Pravoslavne Crkve, isključivo se radi o unutrašnjim kanonskim i crkvenim pitanjima za koje su nadležni jedino Sveti Arhijerejski Sinod i Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve.